HIPNOZA/HIPNOTERAPIJA
Šta jeste, a šta nije hipnoterapija?
Hinoterapija je upotreba hipnoze u terapeutske svrhe. Iako većina ljudi na samu reč “hipnoza” reaguje sa rezervom, imajući asocijaciju na mađioničare i iluzioniste, reč je o predrasudama. Najčeće povezujemo hipnozu sa scenskom hipnozom, odnosno situacijama koje su prikazane u filmovima, u kojima “hipnotisana” osoba radi neuobičajene, smešne, pa čak i neprijatne stvari. Takvih nevoljnih postupaka i neželjenih aktivnosti nema u hipnoterapiji iz više razloga, koji će biti pojašnjeni u daljem tekstu.
Stanje u koje hipnoterapeut uvodi klijenta je stanje relaksacije, odnosno stanje u kome se svi mi nalazimo više puta u toku jednog dana(neposredno po buđenju, pred utonuće u san, dok smo zagledani u zanimljiv film ili kakav drugi TV program, dok smo u stanju meditacije itd). Dakle, stanje u kome se odvija hipnoza je alfa do theta stanje svesti, u zavisnosti od toga da li je klijent u stanju duboke ili obične relaksiranosti.
To dalje znači da je klijent potpuno svestan za vreme seanse, da čuje sve što mu se govori, da može da odgovara na postavljena pitanja i najvažnije- da može da se seti svega što se dešavalo u toku seanse. Izuzetak ovde čini samo izazvana amnezija u terapeutske svrhe, iako se i u tom slučaju naknadno može pristupiti sećanju.
Takođe, klijent u svakom trenutku može prekinuti seansu ako se ne slaže sa bilo čim što mu terapeut sugeriše.
Obično se šalim i kažem klijentima da nismo u cirkusu i da neće glumiti životinju ili uraditi neku smešnu stvar, niti se generalno ponašati u suprotnosti sa svojim moralnim, religioznim ili bilo kojim drugim načelima, i po cenu da im se to sugeriše.
Smisao hipnoterapije je da se na brz, bezbedan i jednostavan način promeni neko od neadekvatnih uverenja ili programa, da se pristupi određenoj informaciji u memoriji klijenta, da se unapredi određeni željeni kvalitet- poput samopouzdanja, da se eliminiše neka loša navika-poput pušenja itd.
Kako funkcioniše hipnoza?
U stanju hipnoze se zaobilazi svesni kritički um koji je najveća prepreka za prijem korisnih sugestija. Svesnost i fokus klijenta su pojačani, kao i njegova prijemčivost za sugestije.
Takođe, u stanju hipnoze je lakše dopreti do informacija koje su pohranjene u memoriji klijenta.
Šta je cilj hipnoterapije ?
Hipnoza je izmenjeno stanje svesti, koje karakteriše uvećana sposobnost postizanja željenih promena u obrascima ponašanja, u motivaciji, stilu života i odnosu prema samom sebi.
Cilj je svakako pozitivno orijentisan, u smislu poboljšanja različitih kvaliteta, koje definiše sam klijent .
Da li je hipnoza bezbedna?
Hipnoza je bezbedna, samim tim što je prirodna. U stanju lake hipnoze se nalazite, na primer, dok vozite
automobil. Imate kontrolu, koncentracija je povećana, ali niste svesni koliko stvari radite po automatizmu.
Da li je hipnoza stanje sna ?
Da li smo nesvesni u toku hipnoze?
Da li postoji mogućnost (neželjenog) otkrivanja tajni ?
Iako sam naziv potiče od grčke reči “hypnos”- koja označava stanje sna, hipnoza to nije. Samim tim ne postoji mogućnost da se neko “ne probudi” iz hipnoze, pošto svakako nije reč o snu. Sve vreme seanse klijent je svestan svih sugestija, opaža sve što terapeut govori i može komunicirati sa terapeutom.
Hipnoza je stanje saradnje i saglasnosti. U svakom momentu klijent je superioran, mentalno budan i kontroliše informacije koje daje terapeutu. Ako postoji bilo šta što klijent ne želi da otkrije, on to neće otkriti.
Obim kontrole određuje klijent, a ne hipnoterapeut. Klijent prihvata ili ne prihvata ono što govori/sugeriše
terapeut.
Istorijat hipnoze
Hipnozu su koristili u terapeutske svrhe stari Grci, Rimljani, Sumerci, Indijci, Kinezi i mnogi drugi. U Egiptu i Grčkoj, bolesni su odlazili u hramove specijalno namenjene lečenju uz pomoć hipnoterapije, koji su nazivani “dream temples” ili “sleep temples”. Najstariji dokaz korišćenja hipnoze datira iz 1550.god pne, o čemu svedoči egipatski papyrus(Ebers papyrus)
